Svim učesnicima/cama Samita Ujedinjenih nacija o klimatskim promjenama (UNFCCC), 

Kako vaša vlada počinje da usklađuje svoje nacionalno određene doprinose (NDC) sa Pariskim sporazumom, važno je izbjeći neke obmanjujuće mjere koje se lažno predstavljaju kao klimatska rješenja kako bi se postigle neto nulte emisije („net zero”). 

Spaljivanje plastičnog otpada, ulaganje u nedokazane tehnologije kao što je hemijska reciklaža i nastavak proizvodnje plastike na bazi fosilnih goriva rezultiraće ogromnim emisijama ugljenika i ozbiljno ugroziti šanse da se globalno zagrijavanje ograniči na 1,5ºC i spriječi klimatska katastrofa. 

Plastika zagađuje i emituje gasove staklene bašte tokom čitavog svog vijeka trajanja, a proširenje proizvodnje plastike u smislu zabluda kao što su kompenzacije za emisije ugljenika/šeme trgovine emisijama i neprovjerene tehnologije (npr. geološko skladištenje ugljen-dioksida (CCS), hemijsko recikliranje, geoinženjering), služe samo da skrenu pažnju i odlože neophodne aktivnosti ka sprovođenju stvarnih rješenja za rješavanje krize klimatskih promjena i krize zagađenja plastikom. 

Mi, potpisnici/ce ovog dokumenta, apelujemo na sve učesnike/ce UNFCCC-a da ne prihvataju lažna rješenja za klimatske promjene kao što su spaljivanje otpada i spalionice za proizvodnju energije iz otpada, da rade na ukidanju investicija za proizvodnju plastike za jednokratnu upotrebu i da pozovu petrohemijske kompanije da preuzmu odgovornost za zagađenje plastikom i za svoj ogroman doprinos globalnom zagrijavanju. Takođe apelujemo na učesnik/ce da podrže rješenja nultog otpada (zero waste) okrenuta zajednicama, koja generišu zelena radna mjesta, stimulišu lokalnu ekonomiju i smanjuju klimatsko zagađenje i zagađenje vazduha.

Zahtjevi: 

● Smanjiti emisije gasova staklene bašte i osigurati da globalne temperature ne pređu 1,5ºC. 

● Izbaciti spalionice za proizvodnju energije iz otpada iz NDC-a i drugih klimatskih planova. 

● Zaustaviti ekspanziju petrohemijske industrije, smanjiti proizvodnju plastike, ukiniti plastiku za jednokratnu upotrebu i plastičnu ambalažu u različitim sektorima i fosilna goriva ostaviti u zemlji. 

● Ne oslanjati se na kompenzacije za emisije ugljenika, trgovinu emisijama, uklanjanje ili šeme geološkog skladištenja ugljenika u cilju postizanja ciljeva neto nultih emisija. 

Prijedlozi: 

● Obavezati se na prave neto nulte ciljeve, uz veće ambicije za osiguranje pravedne tranzicije ka zaista održivoj kružnoj ekonomiji nultog otpada. ● Investirati u mjere smanjenja otpada i sisteme cirkularne ekonomije nultog otpada u sklopu nacionalnih klimatskih akcionih planova, uključujući alternativne sisteme dostave proizvoda zasnovane na ponovnoj upotrebi. ● Zahtijevati odgovornost petrohemijskih kompanija i kompanija zagađivača za zagađenje plastikom i ogroman doprinos globalnom zagrijavanju, prateći princip proizvođač plaća. 

● Finansirati model pravedne tranzicije sa snažnom socijalnom zaštitom i pristojnim nadoknadama za radnike, uključujući sakupljače otpada u domenu reciklaže, ponovne upotrebe i prevencije otpada, prepoznati njihov doprinos ublažavanju klimatskih promjena i zaštiti ih od uticaja klimatskih promjena. 

Smanjiti emisije gasova staklene bašte i osigurati da globalne temperature ne pređu 1,5ºC

Morate hitno reagovati kako biste zaustavili katastrofalne klimatske promjene. Globalni porast temperature ne smije preći 1,5°C – sve preko toga će donijeti opšte razarajuće posljedice. Klimatsku katastrofu možemo spriječiti jedino ako brzo i drastično u ovoj deceniji smanjimo gasove staklene bašte, a uz trenutne planove daleko smo od toga. 

Trenutni državni i korporativni ciljevi za postizanje ‘neto nultih emisija’ ne znače stvarno nula emisija. Naše istraživanje pokazuje da se do četvrtine NDC-a oslanja na obmanjujuće mjere koje umjesto da ublažavaju klimatsku krizu one je pogoršavaju. Ovdje spadaju spaljivanje plastičnog otpada u spalionicama koje isti pretvaraju u energiju i cementne peći. Ni jedan NDC ne razmatra problem međunarodne trgovine plastičnim otpadom ili odlaganja elektronskog otpada, a ni u jednom se ne predlažu ciljevi nulte emisije za sektor za otpad, što pokazuje nedostatak ambicija mnogih zemalja. 

Kako biste ispunili/e klimatske obaveze i ublažili/e štetu zajednicama na prvim linijama klimatske krize i krize otpada, pozivamo sve učesnike/ce da ispune naše zahtjeve: 

• Ukinuti spalionice za proizvodnju energije iz otpada iz NDC-a i drugih klimatskih planova 

Spaljivanje otpada u energiju nalazi se na dnu hijerarhije otpada upravo zato što u najvećoj mjeri negativno utiče na klimu. Spaljivanjem jedne tone komunalnog otpada oslobađa se skoro 1,1 tona ugljen-dioksida (CO2) u atmosferu, što doprinosi ubrzavanju klimatskih promjena. Ovo znači da energija koja se dobija sagorijevanjem otpada iziskuje emisije ogromne količine CO2, a u isto vrijeme stvara efekat zavisnosti od otpada, te sprječava prevenciju, ponovnu upotrebu, reciklažu i kompostiranje, koji mnogo više utiču na smanjenje gasova staklene bašte (GHG) i pružaju druge ekološke, društvene i ekonomske koristi. 

Naročito se pokazalo da zagađenje vazduha spaljivanjem otpada više utiče na zajednice u nepovoljnom položaju, uključujući ljude tamne boje kože, što dodatno pogoršava nejednakost u našem društvu i doprinosi da klimatske promjene i dalje najviše utiču na one najugroženije. Takođe, spaljivanjem otpada u energiju mnogim

sakupljačima otpada i osobama koje iz čvrstog komunalnog otpada sakupljaju materijale za reciklažu, biće ugrožena egzistencija. 

• Smanjiti proizvodnju plastike, postepeno zabraniti plastiku za jednokratnu upotrebu, naftu ostaviti u zemlji 

Dok vlade donose odluke u smjeru napuštanja energetskih i transportnih sistema na bazi fosilnih goriva, industrija fosilnih goriva nastavlja da investira u proširenje gasnih, naftnih i petrohemijskih postrojenja kako bi proizvela više plastike. Proizvodnja i korišćenje plastike za jednokratnu upotrebu je glavni razlog ove ekspanzije i pogodno sredstvo za zaštitu budućnosti kompanija za fosilna goriva i opravdanje za njihova ogromna ulaganja. Prema Međunarodnoj agenciji za energiju, petrohemija, uključujući plastiku, trebalo bi da čini 45% rasta eksploatacije nafte i gasa od 2018. do 2040. godine. Kao ni dekarbonizaciju energetskog sektora, limit porasta globalne temperature 1,5°C nije moguće ostvariti ukoliko se proizvodnja plastike postepeno ne ukine. 

Budućnost naftne i petrohemijske industrije leži na porastu proizvodnje plastične ambalaže i sintetičkih vlakana, tipa poliestera od kojeg se proizvodi tekstil. Ako se ostvare ova ogromna planirana ulaganja, trenutna zavisnost od jeftine plastike na bazi fosilnih goriva će se nastaviti u narednim decenijama, što će ugroziti i sabotirati napore za postepeno ukidanje fosilnih goriva. 

• Odbaciti strategije kompenzacije za emisije ili uklanjanje ugljenika kako bi se dostigle neto nulte emisije 

Dokazi ukazuju na to da tržišta ugljenika imaju sistemske mane, što znači da ne bi funkcionisala čak i kada bi cijena ugljenika bila „prava“. Većina projekata finansiranih od strane tržišta ugljenika ne predstavljaju dodatno sredstvo, tako da kompenzacije ne doprinose smanjenju emisije gasova staklene bašte. Upravo suprotno, kompanije koje zagađuju dobile su ogroman neočekivani profit od prekomjerne raspodjele dozvoljenih emisija ugljenika, a sistem je zapao u korupciju, mutne radnje i projekte bez ekološkog integriteta.

Kompenzacije za plastiku su još jedan primjer lažnih rješenja. Neutralizacija plastičnog otpada i kompenzacije za plastiku novi su koncepti zasnovani na „ugljeničnoj neutralnosti“. Određena organizacija prodaje kredite prikupljanjem plastičnog otpada koji bi inače ostao u životnoj sredini, a kompanija ili pojedinac kupovinom određenog broja kredita daje kompenzaciju za svoj plastični otisak ili njegov dio. Ovo znači da bilo koja kompanija može da proizvede ogromne količine plastike za jednokratnu upotrebu i time uzrokuje recipročne emisije, a da sebe predstavlja kao neutralnu kada je u pitanju plastični otpad zato što je drugom licu platila dovoljno novca za prikupljanje otpada, koji se uglavnom ne može reciklirati. Plastični otpad često sakupljaju neformalni sakupljači i on se spaljuje u cementnim pećima. Ugljenična neutralnost i kompenzacije za emisije ugljenika su lažna rješenja za klimatsku krizu, a isto važi i za neutralizaciju plastičnog otpada. Količina plastike se u stvari ne smanjuje, a teško je znati koliko je plastičnog otpada na ovaj način uklonjeno iz životne sredine. U svakom slučaju, zaključujemo da je spaljivanje plastike samo još jedan način sagorijevanja fosilnih goriva. 

Učesnicima/cama predlažemo da: 

• Uključe politike nultog otpada („zero waste”) u nacionalne akcione klimatske planove 

Pozivamo učesnike/ce UNFCCC-a da se obavežu da uključe strategiju nultog otpada u svoje nacionalne klimatske planove. Strategija nultog otpada je sveobuhvatan pristup upravljanju otpadom kod kojeg su smanjenje otpada i obnova materijala prioritet. Ove strategije podrazumijevaju prilagođavanje planova i poslovne pristupe koji podstiču redizajniranje proizvoda i sistema dostave; kao i bolji pristup ponovnoj upotrebi, popravci, reciklaži i kompostiranju. Krajnji cilj je cirkularna ekonomija sa nultom stopom odlaganja otpada. 

Naročito se mora prekinuti rastući trend proizvodnje i spaljivanja plastičnog otpada. Da bi se ovo desilo, potrebno je suštinski transformisati dominantni sistem jednokratne upotrebe plastike u sistem nultog otpada i cirkularne ekonomije, u kojem su proizvodnja i upotreba jednokratnih proizvoda svedeni na minimum. 

Strategije nultog otpada bi takođe trebalo da smanje emisije metana kroz inicijative za smanjenje otpada od hrane i povećanje količine odvojeno sakupljenog i kompostiranog organskog otpada. Vlade moraju da učine da cjelokupan životni

ciklus materijala i proizvoda koje koristimo – eksploatacija i proizvodnja, a zatim upotreba, reciklaža, kompostiranje i odlaganje – služi očuvanju zdravlja ljudi i planete. 

• Zahtijevaju odgovornost kompanija za fosilna goriva i korporacija koje zagađuju plastikom 

Kompanije koje se bave proizvodnjom fosilnih goriva moraju preuzeti odgovornost za svoj uticaj na pogoršanje klimatske krize, naročito kada je u pitanju efekat na ranjive zajednice. Takođe im treba onemogućiti da ostvaruju dodatni profit proizvodeći još veće količine plastike. 

Jednako je važno zahtijevati od proizvođača robe široke potrošnje kao što su, između ostalih, Coca-Cola, PepsiCo, Unilever i Nestle, da postepeno iz upotrebe izbace jednokratnu plastičnu ambalažu i proizvode te da smanje svoju zavisnost od fosilnih goriva. Ove kompanije moraju preuzeti odgovornost za troškove i uticaj svojih proizvoda i ambalaže tokom cijelog njihovog vijeka trajanja. Ovo podrazumijeva i odgovornost za završetak životnog ciklusa njihovih proizvoda u skladu sa principom zagađivač plaća, uz efikasne i obavezne šeme za proširenu odgovornost proizvođača i povraćaj depozita. 

U daljem djelovanju, potrebno je da vlada da podršku pokretanju i unaprjeđenju sistema koji podstiču upotrebu višekratnih proizvoda i cirkularnost, a destimulišu dalju upotrebu jednokratnih proizvoda. 

• Finansiraju model pravedne tranzicije i sistem socijalne zaštite za osobe koje se bave sakupljanjem i reciklažom otpada 

Pravedna tranzicija se mora baviti sprječavanjem nepravdi, siromaštva i nejednakosti. To podrazumijeva napuštanje industrije fosilnih goriva i pružanje podrške radnicima koji su radili u proizvodnji plastike i ulaganje u otvaranje prikladnih zelenih radnih mjesta. 

Planovi nultog otpada treba da budu inkluzivni i pravedni, sa fokusom na otvaranje novih radnih mjesta i poštovanje prava radnika. U nerazvijenim zemljama svijeta, reciklaža za oko 15 miliona ljudi obezbjeđuje egzistenciju — što je u procentima između 0,5% i 2% populacije na globalnom nivou (12,5 do 56 miliona ljudi). Ovo su samozaposleni radnici koji najčešće pripadaju neformalnoj privredi, a koji sakupe i

do 45% ukupne količine otpada. Oni sakupljaju, sortiraju, čiste, a u nekim slučajevima i prerađuju otpad, te ga tako vraćaju industriji kao povoljan materijal sa niskom emisijom ugljenika. Na ovaj način, sakupljači otpada mogu da postanu izuzetno efikasni u reciklaži i, ukoliko im se obezbijedi potrebni status i podrška, oni mogu predstavljati ogromnu priliku za povećanje stope reciklaže, te smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. 

Ipak, sakupljači otpada su sistematski marginalizovani i često se suočavaju sa velikim društvenim i zdravstvenim problemima zbog nedostatka sindikalnog udruživanja. Zbog ovoga su u riziku od egzistencijalnih problema i veoma su podložni uticaju klimatskih promjena. Pravedna tranzicija u sektoru za otpad uključuje i neformalni sektor za otpad kao ključni akter u postojećim sistemima upravljanja otpadom, i on mora biti uključen u planiranje unaprjeđenja sistema kako bi se dodatno postigli značajni društveni i ekonomski rezultati. 

Za ovakvo djelovanje već postoje modeli širom svijeta na lokalnom nivou, uključujući zabranu određenih proizvoda na nacionalnom nivou, inovativne višekratne alternative u poslovnom sektoru i zabrane „trgovine plastičnim otpadom“. 

Zajednice širom svijeta prestaju da spaljuju otpad i okreću se unaprjeđivanju reciklaže, kompostiranja, smanjenju otpada i ostalim kreativnim rješenjima. Osobe koje se bave reciklažom i sakupljanjem otpada formiraju zadruge i kolektive koji promovišu socijalnu pravdu i smanjuju količinu otpada i zagađenje. 

Rješenja nultog otpada se primjenjuju na lokalnom nivou u saradnji sa lokalnim zajednicama i dokaz su da drugi način postoji i da je izvodljiv. Ova rješenja pružaju način za postizanje značajnog smanjenja proizvodnje otpada i povećanja količine odvojenog sakupljanja i reciklaže otpada, dok ujedno pružaju egzistenciju sakupljačima, štede novac i štite životnu sredinu i javno zdravlje. Uz sve to, uvođenjem efikasnih sistema sakupljanja otpada i zabranom jednokratnih proizvoda od plastike, opštine sprječavaju odliv plastike u naše okeane. Zajedno, ove praktične i obuhvatne strategije pružaju neka od najdecentralizovanijih urbanih rješenja za smanjenje zagađenja, očuvanje energije i prirodnih resursa i predstavljaju ogroman potencijal za razvoj lokalnih ekonomija.

Sada je ove preporuke potrebno podići na viši nivo kroz nacionalne strategije. Nacionalni planovi nultog otpada pružaju brzu i povoljnu strategiju za smanjenje emisija uz povećanje zaposlenosti i ekonomske aktivnosti. 

Sada je vrijeme da učesnici/ce UNFCCC-a ovo i primijene. 

Potpisali, 

Academia Mexicana de Derecho Ambiental 

Acción Ecológica 

Action Aid 

Activista 

AEEFG 

Aer Beatha Limited 

Again Again Limited 

Algalita 

Alianza Basura Cero Chile 

Alianza Basura Cero Ecuador /Área de Salud de la Universidad Andina Simón Bolívar 

ALIC 

Alliance of Indian Waste Pickers 

All India Kabadi Mazdoor Mahasangh (AIKMM) 

All Our Energy 

alpha academy npo 

Alubarika Healthcare Services 

Andy Gheorghiu Consulting 

Aotearoa Plastic Pollution Alliance (APPA) 

ASD-Bangladesh (Association for Sustainable Development in Bangladesh) ASOCIACIÓN AMBIENTE EUROPEO 

Asociación de Mujeres Ambientalistas de El Salvador AMAES 

Asociacion Ecologica Santo Tomás A.C. 

Asociación para la Promoción y el Desarrollo de la Comunidad CEIBA  Association Zéro Déchet Sénégal 

ATEMIS-BH 

Ateneo de Naga University 

Azul 

Bakalcha plastic waste collection 

Ballp 

Bambino Mio 

Barrel Bag

Be the Solution to Pollution 

Beyond Plastics 

BIOS Argentina 

Bios Argentina Nodo Tandil 

Black Hills Sustainable Living 

Break Free from Plastic 

Break-Free From Plastic Awareness Initiative 

Breathe Project 

Bye Bye Plastic Bags 

C-CUBED 

Cafeteria Culture 

CAG 

CARTM 

Casa Fiizi Arquitetura e Meio Ambiente Ltda 

Center for Adaptive Capacity Building (CAB) 

Center For Coalfield Justice 

Centre for Financial Accountability 

Centre for Human Rights & Governance 

Centre for Zero Waste & Development in Africa (CZWDA) 

Centro Ecosocial Latinoamericano  

Changing Markets Foundation 

Chirping Birds 

Circula CT 

Citizens Environmental and Social Concern (CESCo) 

Citizens Network For Community Development Zambia 

Clean Future 

CleanEarth4Kids.org 

Climate Crisis Policy 

Climate Justice Alliance 

Climate Justice Group 

Coaching servicios profesionales 

Coastlove 

Colectivo VientoSur 

Colectivo Voces Ecológicas COVEC 

Common Seas 

Community Transformation Foundation Network (COTFONE) 

Consumers for a Plastic Free Fiji 

Consumers’ Association of Penang 

coordinamento ligure gestione corretta rifiuti (GCR) 

Corporación Chile Ambiente

Corporacion Peograma La Caleta 

Covenant University 

CREST- Center for Renewable Energy and Sustainable Technology Dawn Dones 

Earth Ethics, Inc. 

EarthCharter International 

Eco Sitio 

Eco-Cycle 

ECO-VISTA MOVEMENT 

Ecology Center 

Ecomak Recyclers 

Ecoton 

Ecovista isiolo 

Ecowaste Coalition 

Ekologi brez meja 

Enablement Ark 

End Plastic Pollution 

Environmental Investigation Agency 

Environment and Social Development Organization 

Environmental & Public Health Consulting 

Environmental association Za Zemiata (FOE Bulgaria, ZeroWasteBulgaria) Environmental Defence Canada 

Environmental Rights Action/Friends of the Earth Nigeria 

ENVISION RECYCLING 

European Environmental Bureau 

Federal Capital Territory Administration, Satellite Town Development Department, Environment Division, Abuja 

First Unitarian Environmental Justice Ministry 

Flying Kite Motion Pictures 

Food & Water Watch 

Forum For Better Bapatla 

Foundation for Environment and Development ()FEDEV 

Friends of the Baltic 

Friends of the Earth – Slovakia – SPZ 

Friends of the Earth Russia = Russian Social Ecological Union 

Front Commun pour la Protection de l’Environnement et des Espaces Protégés (FCPEEP) 

Fronteras Comunes 

Fundacion Aguaclara 

Fundación El Árbol 

Fundación La Alameda

fundacion lenga 

Fundación Minga por el mar 

GAIA 

Gallifrey Foundation 

Gary Liss & Associates 

GAYO – Green Africa Youth Organisation 

Githurai Social Justice 

GLOBISIS 

Good Habitat 

Grambangla Unnayan Committee 

Green Course Israel 

Green jewell movement 

Green Knowledge Foundation 

Green Living Science 

Greenpeace 

Green Schools Alliance 

Green Vientiane 

Greenaction for Health and Environmental Justice 

Greeners Action 

Greening the Caribbean 

Greenway of Life Initiative 

Health and Environment Justice Supprot (HEJSupport) 

Health Care Without Harm SE Asia 

Heinrich-Böll-Stiftung 

Heirs To Our Oceans 

Householders’ Options to Protect the Environment (HOPE) Inc. 

Humusz Szövetség 

Independent Environmental Education Consultant 

Indigenous Environmental Network 

Inland Ocean Coalition 

Innovation for Life group 

Instituto ATEMIS BH – Análise do Trabalho e das Mutações Industriais e dos Serviços 

Instituto Polis 

Instituto SUSTENTAR Interdisciplinar de Estudos e Pesquisas em Sustentabilidade Integrated Social And Agriculture Development Organization (ISADO) International Pole & Line Foundation (IPNLF) 

ITERAS 

IWLA 

JA!Justica Ambiental 

Jovenes Ambientalistas 

Kentucky Environmental Foundation 

KFEM 

Kool Kids of Kali 

Korea Zero Waste Movement Network 

Küste gegen Plastuik. e.V. 

KYMA sea conservation & research 

Lagos State Government 

Lakshya A Society for Social and Environmental Development 

Lara Mora 

Let India Breathe 

Let’s Do It Foundation 

Let’s Do It Ghana 

Let’s Do It! Togo 

life+planet llc 

Likha Initiative 

Ludewa Vocation Training & Innovation Center 

MASSPIRG 

MASSPIRG Students UMASS Amherst 

McKnight Higgins Consulting 

Microplastic Research Group 

Minnesota Environmental Justice Table 

Missouri River Bird Observatory 

MNCR- Movimento Nacional dos Catadores de Materiais Recicláveis Mobius Circle APS 

Mother Earth Foundation 

Nagrik Chetna Manch 

Nairobi Recyclers 

National Toxics Network, Zero Waste Australia Campaign. 

Nature’s buddy NGO 

NET Africa 

New Zealand Product Stewardship Council 

Nexus3 Foundation 

Nipe Fagio 

No Plastic In My Sea 

Nothing Left to Waste 

Núcleo Alter-Nativas de Produção da Universidade Federal de Minas Gerais (UFMG) Ocean. Now! 

OceanCare 

Ocoa Nativa 

Ondokuz Mayıs University 

ONG CERES

Only One 

openoceanminded 

Otium Works LTD 

PANinA 

paryavaranmitra 

Pelican Kenterra P LTd 

Penn Environment 

People Over Plastic 

Personal citizen 

Pheha Plastic 

Plastic Change 

Plastic Free Delaware 

Plastic Free Minehead 

Plastic Pollution Coalition 

Plastic Tides 

Plastic-Free Hackney CIC 

Plogging Kenya 

Polish Zero Waste Association 

Political Ecology Research Centre 

Posidonia Green Project 

PPLH Bali 

Pro Wildlife 

Protect posidonia 

Pusat Pendidikan Lingkungan Hidup Bali (environmental education center) RAPAL Uruguay 

Reciclaje San Antonio 

Red de Acción por los Derechos Ambientales RADA 

Red Internacional de Promotores ODS – Chile 

RedBioLAC 

Res.Awesome Ltd 

Resilient Dunedin Inc 

Retorna 

Rio Grande International Study Center 

Sahabat Alam Malaysia (Friends of the Earth) 

Samvidhan Kendra 

SCAC Magallanes 

Sciaena 

SDG Research Focus Group 

Semester at Sea 

Sierra Club  

Sisters of St. Francis

Social Development for Communities (SDC) Foundation 

society for sustainable development 

Society for Direct Initiative for Social and Health Action (DISHA) 

South African Waste Pickers Association 

StopPlastics 

Strandliners CIC 

Sunflower Alliance 

Surfrider Foundation Europe 

Sustainable Environment Development Initiative 

Sustainable Roanoke 

Taiwan Watch Institute 

Taiwan Zero Waste Alliance 

Takeaway Throwaways 

Taller de Comunicación Ambiental (Rosario) 

Taller Ecologista 

Texas Campaign for the Environment 

Thanal 

The Center for Oceanic Awareness, Research, and Education (COARE) The Center for Sustainable and Just Communities 

The Centre for Social Research and Development 

The Chamber of Diving and Water Sports 

The Indonesia Plastic Bag Diet Movement 

The Last Beach Cleanup 

The Last Plastic Straw 

The Nappy Alliance 

The Rubbish Trip 

The Watershed Project 

Thuchila Youth Empowerment Programme and Development Network Toward Zero Waste North Carolina 

TRASH HERO MUBA 

Trash Hero World 

Tuesdays With(out) Tillis Climate Crisis Committee 

Turtle Island Restoration Network 

U-recycle Initiative Africa 

United Kingdom Without Incineration Network (UKWIN) Universidad 

Universiti Teknologi Malaysia 

University of the Arts London, Central St Martins 

University of Victoria (UVIC) 

Unwaste.io Ltd 

Vietnam Zero Waste Alliance

VMCH 

VOICE of Irish Concern for the Environment 

VOICE Ireland 

Vsi “Ziedine ekonomika” (NGO “Circular economy”) 

Vuma Earth Nigeria 

WALHI West Java 

War on Waste break Free From Plastic Negros Oriental 

Wear You Stay 

WECF International 

West 80s Neighborhood Association 

Western Studios, Leeds Ltd 

WIEGO 

Wild Patch Gardens LLC 

Women & Child Development Organization (APARAJITA) 

Youth for Environment in Schools Organization 

YPBB (Yaksa Pelestari Bumi Berkelanjutan) 

Zelena akcija / Friends of the Earth Croatia 

Zero Waste Alliance Ukraine 

Zero Waste Association of South Africa 

Zero Waste BC 

Zero Waste Belgium 

Zero Waste Europe 

Zero Waste France 

Zero Waste Italy 

Zero Waste Latvija 

Zero Waste Montenegro 

Zero Waste Network Aotearoa (NZ) 

Zero Waste Society 

Zero Waste Tunisia 

Zero Waste Warren County (NY) 

Zéro Zbel

Translated by Vanja Cicmil.